Opšte preporuke za rad sa decom sa smetnjama u razvoju
Komunikacija sa detetom
• Budi strpljiv.
• Budi konkretan – izbegavaj nejasne i neodređene termine kao što su: kasnije, možda, zašto si to uradio?
• Izbegavaj idiome, dvostruka značenja (dvosmislenost) i sarkazam.
• Raščlani zahtev na manje korake (ako je to neophodno za razumevanje).
• Gledaj i slušaj pažljivo i uvažavaj odgovore.
• Odgovori pozitivno na pokušaj (potvrdi, ohrabri…).
• Ohrabruj pitanja i dečiji izbor uvek kada je moguće.
• Unapređuj komunikaciju sa detetom.
• Koristi gestove, modelovanje i pokazivanje sa verbalizacijom.
• Posebno privuci pažnju vizuelno, verbalno ili fizički.
Socijalna podrška
• Zaštiti dete od zastrašivanja i zadirkivanja.
• Razvijaj drugarski sistem, prijateljske odnose na svakom času.
• Planiraj situacije saradnje (podeli uloge za grupni rad) kako bi svi mogli da učestvuju i situacije u kojima će dete pokazati šta može i ume da uradi.
• Vežbaj specifične veštine tokom prirodnih aktivnosti sa vršnjacima.
• Struktuiraj aktivnosti sa definisanim ulogama.
• Fokusiraj se na socijalni proces (dešavanja u grupi) radije nego na ishod ili proizvod.
• Posebno poučavaj, probaj, treniraj, vežbaj i modeluj socijalne veštine u prirodnom okruženju: pregovaranje, odbijanje, odgovaranje, uključivanje, strpljenje, zahvaljivanje, davanje komplimenata, prihvatanje drugačijeg mišljenja, prihvatanje tuđeg uspeha, nadoknada štete, druženje, preuzimanje vođstva, sposobnost da se sledi tuđa ideja, tolerisanje monotonije…
• Pomozi deci da pronađu zajednički interes.
• Učitelj ili nastavnik odlučuje ko će rešavati problem ili voditi proces rešavanja problema.
• Koncentriši se na promenu neprihvatljivog ponašanja i ignoriši ga.
Okruženje i dnevni raspored (rutina)
• Obezbedi poznato i sigurno okruženje.
• Obezbedi lični prostor u učionici, resursnoj sobi ili u nekoj drugoj sobi za relaksaciju.
• Redukuj sve što može da ometa čula i nepotrebno skreće pažnju (buka, neprijatni mirisi, svetlo).
• Ponudi čvrstu dnevnu strukturu (rutinu).
• Izbegavaj iznenađenja, pažljivo pripremi prelazak iz jedne u drugu posebnu aktivnost, promenu rasporeda ili bilo koju drugu promenu.
• Minimalizuj promene.
• Razgovaraj tokom stresne situacije ili izvedi dete iz stresne situacije.
Predstavljanje sadržaja
• Predstavi sadržaje što očiglednije: pokaži, napiši, demonstriraj, koristi fotografije, slike, dijagrame, objekte iz okruženja, kalendare, mape, karte, audio i video materijale…
• Raščlani instrukciju na male korake.
• Obezbedi mogućnost ponavljanja i vežbanja.
• Koristi mogućnosti vršnjačkog poučavanja.
• Primeni učenje u realnim situacijama.
Procena i pravila
• Prilagodi težinu zadatka.
• Prilagodi oblik pitanja.
• Naglasi tekst (posvetli da bude uočljiviji).
• Skrati.
• Ponudi alternativnu aktivnost.
• Budi dosledan u očekivanjima.
• Izvežbaj format pitanja pre testiranja – kroz probe (vežbe).
• Obezbedi dovoljno vremena.
Upravljanje ponašanjem
• Individualni dogovor/ugovor sa odeljenjem.
• Koristi vizuelni signal, znak za početak ili kraj.
• Ugradi (inkorporiraj) želje i interesovanja u dnevni plan.
• Ohrabruj dečje izbore.
• Poštuj njihove dobre odluke.
• Analiziraj uzroke ponašanja iz dečije perspektive.
• Izbegavaj pritiske tipa: Budi dobar ili druga apstraktna očekivanja.
• Izbegavaj ponižavajuće mere koje slabe samopoštovanje, dovode do anksioznosti i nisu razumljive (videćeš šta će ti se desiti, nastaviš li tako…).
• Izbegavaj disciplinske mere za „nepristojno“ ponašanje: izbegavanje kontakta očima, pričanje samom sebi, oduzimanje vremena, ponavljanje reči ili fraza, neodustajanje od svojih interesa, nezainteresovanost.
Domaći i školski zadaci
• Individualizovani, odmereni, ne zahtevaju više od 1 sata za rad.
• Kratke, jasne precizne instrukcije (mali koraci).
• Česte povratne informacije i dodatna uputstva.
• Češći, sa više pomoći.
• Obezbedi vreme i mesto da se završi domaći ili školski zadatak.
• Ako je neophodno, smanji očekivanja od domaćeg zadatka.
• Obezbedi pomoć drugova (vraćanje na zadatak i podsećanje).
Učitelj u inkluzivnoj grupi:
• prihvata različitosti;
• posmatra dete, a ne njegovu ometenost ili posebnu obrazovnu potrebu;
• veruje da su sličnosti među decom mnogo važnije nego njihove individualne razlike;
• koristi metode koje su prilagođene individualnim potrebama deteta;
• pribegava modifikacijama koje su jednostavne i jeftine;
• nastoji da uskladi prava deteta sa smetnjama u razvoju sa interesima, ciljevima i mogućnostima njihovih roditelja ili staratelja;
• osigurava odgovarajuće mesto u prostoriji za dete sa smetnjama u razvoju i stvara uslove da ga sva deca čuju i vide;
• održava mirnu i svrhovitu atmosferu u kojoj ni deca ni vaspitači nisu izloženi prevelikom stresu;
• obezbeđuje da deca sa smetnjama budu sastavni deo grupe;
• kreira atmosferu prihvatanja u kojoj sva deca nude i dobijaju pomoć;
• ne poredi decu;
• fleksibilan je;
• ne prati rigidno nastavni plan i program i pažljivo odgovara na proces učenja u svojoj grupi;
• nudi dodatnu pomoć, onda kada je potrebna pojedincu ili maloj grupi, ali je ova dodatna pomoć ograničena i nenametljiva i povlači se čim proceni da više nije potrebna;
• nalazi kreativne načine da uključi svu decu u sve aktivnosti;
• koristi brojna jeftina vizuelna pomagala kao i drugi materijal prilagođen potrebama dece;
• pronalazi različite načine da proceni i zabeleži napredak deteta.
Učitelj u inkluzivnom okruženju kreira individualni obrazovni plan zajedno sa drugim članovima tima i:
• pruža pomoć drugome;
• konsultuje se i pregovara;
• postiže saglasnost;
• menja uloge;
• učestvuje u zajedničkom radu.
БИЉАНИНИ ШКОЛАРЦИ 